Beograd, 23. decembar Vladavina užičkog Jedinstva je prekinuta. U finalu Kupa za
odbojkašice Radnički je pobedio sa 3:0 (25:14, 25:21, 25:23).
Da li je to samo trenutna slabost našeg najboljeg kluba u
poslednjih osam godina (kao što je to bilo pre šest godina kada
je u Kupu Jugoslavije trijumfovao beogradski Poštar) ili se rađa
novi šampionski sastav pokazaće vreme. U ovom trenutku je
najvažnije da je dugogodišnji šampion (Užičanke su neprekidno
prvakinje Jugoslavije od 1994. godine) dobio ozbiljnog suparnika,
a što jača konkurencija onda bi i nača ženska odbojka trebalo da
bude bolja i da i ona krene stopama muške.
Teško je kad se gubi, još teže kad se ostane bez trofeja, a
najteže kad se bez njega ostane posle mnogo godina. Zato je i
ovaj uvod posvećen poraženom, dakle Jedinstvu, a ne pobedniku
- Radničkom Jugopetrolu. Užičanke, bez obzira na neuspeh,
zaslužuju da im se čestita - sportski su prihvatile poraz, a njihov
kapiten Vesna Čitaković je kazala da ima razloga i za radost, jer
pojava jakog Radničkog ide u prilog i njenom timu pošto se bez
prave konkurencije snovi o zapaženoj ulozi u Evropi neće
ostvariti. To su minule godine i pokazale.
Radnički je posle 14 godina osvojio trofej. Dugo je živeo od
strpljenja, morao je da se pomiri sa tim da igra i drugorazrednu
ulogu, tonuo je, ali nije potonuo.
Jedinstvo zahvaljujući svojoj dugogodišnjoj vladavini samom
svojom pojavom uteruje strah u kosti protivniku. Radnički je rešio
da sebi samopouzdanje ulije na način na koji drugi nisu pomišljali
da je moguć. Već u prvom setu je krenuo na sve ili ništa.
Sreća prati hrabre, pa je tako bila uz Beograđane. Veliko
jedinstvo je u prvom setu - nokautirano. Domaćin je poveo sa 9:2,
a kad je stigao do 14:7 bilo je jasno da početak nije bio slučajan.
U tom setu nije bilo spasa za gošće.
Jedan izgubljen set, pogotovo prvi, u odbojci ne mora ništa da
znači. Jedinstvo je mnogo puta u domaćim takmičenjima bila na
mukama, ali je uvek uspevalo da se izvuče iz vrtloga.
- Nepisano je pravilo da posle ubedljivo dobijenog seta usledi
pad u igri bez obzira na to što pričamo da do toga ne sme da
dođe. Ipak, to što smo u drugom i trećem setu uspeli da
preokrenemo rezultat, iako je takva ekipa kao što je Jedinstvo
vodila, možda na najbolji način pokazuje koliko vredimo - kazao
je trener Radničkog koji je u Kupu trijufmovao pre šest godina s
beogradskim Poštarom.
Početak drugog seta je nagoveštavao da je, bar kad je Radnički
u pitanju, đavo došao po svoje. Užičanke su povele sa 4:1, Nešić
je uzeo predah da protivniku "preseče ruku", ali se učinak tog
poteza nije odmah video, Jedinstvo je zadržalo prednost. U tim
trenucima je bilo dovoljno i to što ona nije bila nedostižna -
tri-četiri poena u savremenoj odbojci na početku seta nisu
prednost zbog koje se ističe bela zastava.
Preokret je nastao kada je Jedinstvo povelo sa 15:11.
Odbojkašice Radničkog kao da su imale krila - stizale su svuda,
pronalazile put lopti do poena, činilo se, i kroz iglene uši i povele
sa 18:15. Put u pobedu je bio otvoren, ali je pobednički pehar još
bio daleko.
Jedinstvo se nije predavalo. Smoglo je snage da diktira igru,
vodilo sa 19:14, onda je Radnički osvojio poen za koji se najduže
igralo. pri vođstvu od 20:17 trener Jedinstva Darko Zakoč je
osetio da su kola krenula nizbrdo, uzeo je "tajm-aut", ali protiv
sudbine, izgleda, nije mogao. Prednost je počela da se topi, a
kada je na 22:20 Nešić zatražio predah i loptu uzela Ilona
Marjukić, najbolja igračica Kupa Jugoslavije, Radnički više ništa
nije moglo da zaustavi. Na 22:22 ponovo je Zakoč pokušao da
nešto uradi, ali je to bio očajnički potez. Radnički je prigrlio
pehar, koji je njegovom kapitenu Sanji Tomašević predao
predsednik Odbojkaškog saveza Jugoslavije i potpredsednik
Evropske odbojkaške konfederacije Aleksandar Boričić.
- To što smo dva puta uspele da prestignemo vođstvo tima kao
što je Jedinstvo mnogo govori o našoj snazi. Možda su one posle
toliko godina nominacije mislile da će lako da izađu s nama na
kraj, ali mi smo ovaj trofej potpuno zaslužile i sada će nam biti
mnogo lakše da nastavimo prvenstvo, jer nećemo imati
psihološki pritisak kao do sada. Mnogo nam je značio dolazak
Ilone Marjukić - iznela je svoje prve utiske kapiten Tomaševićeva,
koja je nekada bila član Jedinstva.
Dvorana: Hala sportova. Gledalaca: 1.500. Sudije: B. Ćuk i D. Ćuk (Beograd).
RADNIČKI: Mirkić, Filipova, Rastovac, B. Tomašević, S.
Tomašević, Anita Iličić, Nenezić, Vujošević, Lončar, Stanišić,
Zlatanović, Marjukić.
JEDINSTVO: Starović, Majstorović, Kostić, Krsmanović, Antonijević,
Marjanović, Milosavljević, Čitaković, Ostojić, Avramović.
(Politika)
