Olimpijada u Berlinu odvijala se u senci kukastog krsta. Adolf Hitler i njegova nacional-socijalistička partija želeli su da iskoriste Igre za promociju svoje rasističke ideologije o nadmočnoj arijevskoj rasi.

Uprkos njihovim željama, berlinska Olimpijada protekla je u znaku američkog crnog atletičara Džesi Ovensa, koji je osvojio četiri zlatne medalje - na 100 i 200 metara, skoku u dalj i trci štafeta 4x100 metara - i jedanaest puta obarao svetske rekorde.

Emil Zatopek, ili "češka lokomotiva", kako su ga zvali, jedini je atletičar koji je uspeo da na jednoj Olimpijadi (Helsinki 1952), osvoji zlatne medalje u najtežim trkačkim disciplinama - na 5 i 10 hiljada metara i u maratonu. Uz to, Zatopek je istrčao nove olimpijske rekorde u trkama na 5 i 10 hiljada metara, dok je u maratonu postigao najbolji rezultat svih vremena.

Karl Luis, američki atletičar, osvojio je devet zlatnih medalja na četiri Olimpijade.

U Los Anđelesu 1984. godine, Luis je dostigao podvig svog idola, Džesi Ovensa, osvojivši četiri zlatne medalje u istim disciplinama - trkama na 100 i 200 metara, skoku u dalj i štafeti 4x100 metara.

Četiri godine kasnije, u Seulu svoju riznicu medalja obogatio je sa još dve zlatne - na 100 metara (posle diskvalifikacije Bena Džonsona) i u skoku u dalj.

U Barseloni 1992. godine ponovo je najbolji u skoku u dalj, a kao član američke štafete 4x400 metara osvaja i osmu zlatnu medalju na Olimpijadi.

Konačno, u Atlanti 1996. godine, Luis po četvrti put uzastopno trijumfuje u skoku u dalj, čime je svoj skor osvojenih zlatnih medalja zaključio brojkom od neverovatnih devet.

Finac Pavo Nurmi, najuspešniji dugoprugaš dvadesetih godina XX veka, osvojio je na Igrama 1920, 1924. i 1928. godine ukupno šest zlatnih medalja. Bio je bez prave konkurencije na 5.000 i 10.000 metara i vlasnik svetskih rekorda na svim dužim prugama.

Bob Bimon, američki skakač u dalj, postavio je na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. godine neverovatan svetski rekord preskočivši 8.90 metara. Ovim skokom Bimon je premašio dotadašnji svetski rekord sovjetskog "daljaša" Ter-Ovanesjana za više od pola metra, tačnije za 55 centimetara!

U svojoj daljoj karijeri, Bimon nikada nije skočio ni blizu svog fenomenalnog rezultata, opravdavajucći se čestim povredama kolena.

Njegov svetski rekord oborio je tek 23 godine kasnije njegov zemljak Majk Pauel.

Rumunka Nađa Komaneći je na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine ušla u istoriju svetskog sporta kao prva gimnastičarka koja je za jednu vežbu dobila čistu "desetku". Četrnaestogodišnja Komaneći je u kanadskom gradu osvojila dve zlatne medalje i zaslužila ukupno sedam maksimalnih ocena.

Mark Špic, američki plivač, prvi je sportista koji je na jednoj Olimpijadi osvojio sedam zlatnih medalja. Osim što je osvajao prva mesta, u svih sedam finala je obarao i svetske rekorde, u pojedinačnoj konkurenciji ili kao član pobedničkih štafeta.