Činjenice o Srbiji

| Vesti | Činjenice | Vlada | Tranzicija | Pretraga | English 


 
 Položaj, reljef i klima
 Stanovništvo, jezik i vera
 Nacionalne manjine
 Izbeglice u Srbiji
 Energetika i rudarstvo
 Industrija
 Poljoprivreda
 Beograd
 
 
 
 
 
   
 

Print

 

  Naslovna > Činjenice o Srbiji > Činjenice > Energetika i rudarst...

Energetika i rudarstvo


Elektroprivredu Srbije (EPS) čine rudnici uglja, elektroenergetski izvori (hidroelektrane, termoelektrane, toplane), prenosna mreža i distributivni sistem.

Srbija je energetski siromašna zemlja. Što se tiče njenih energetskih rezervi, Srbija bez Kosova i Metohije ima uglja za narednih 55 godina, a nafte i gasa za 20, ali na nivou sadašnje proizvodnje, koja pokriva oko 25 odsto potreba. Postojeći kapacitet hidro-energije iznosi 10200 GWh godišnje, dok potencijalni kapacitet iznosi 14200 GWh godišnje.

Potrošnja električne energije u domaćinstvima tokom poslednje decenije raste, a u industriji opada. Po glavi stanovnika potrošnja električne energije je u periodu od 1990. do 2000. godine porasla za 44 odsto.

U proteklih deset godina raspoloživost postojećih elektrana smanjena je na 77 odsto zbog slabog održavanja. Smanjeni su proizvodni kapaciteti jer se Kosovo i Metohija nalazi van sistema EPS-a. U toku čitave decenije nije izgrađena nijedna nova elektrana, a urađen je samo jedan potpuni remont. Od 1990. godine gubici u prenosu i distribuciji su u stalnom porastu i najveći su u Evropi. Cena električne energije je višestruko niža nego u regionu.

Od 1975. do 1990. godine u EPS je godišnje ulagano 450 miliona USD (ukupno 7,5 milijardi USD). U periodu od 1990. do 2000. godine u remonte i održavanje godišnje je ulagano manje od deset odsto od planiranog.

Postoji potreba za izgradnjom novih elektrana.

Srbija tokom zima ima manjak struje i to do 40 odsto u prosečnom zimskom danu. Godine 2000. zabeleženo je 55 dana havarijskih redukcija. Prosečni dnevni uvoz struje tokom zime 2000. godine bio je veći od maksimalno moguće proizvodnje naše najveće elektrane TENT B, ili hidroelektrana Đerdap I i Đerdap II zajedno.

Da bi se obezbedio bilans proizvodnje uglja, potrebno je obezbediti eksploataciono polje, podići pouzdanost rada sistema, povećati kapacitete sistema i poboljšati uslove rada.

Problem eksproprijacije nije rešavan godinama.

U Srbiji postoje 42 gradske toplane, kapaciteta 5500 MW toplotne energije, ali bez dovoljno energenata i sredstava za njihovu nabavku. Srpske toplane karakteriše nizak stepen pogonske spremnosti zbog nedovoljnog održavanja i zamene dotrajale opreme, zatim česti ispadi zbog curenja i gubitaka vode, finansijska iscrpljenost i nemogućnost preduzimanja hitnih intervencija na izvorima i mrežama. Grejanje je slabo i postoji potreba za dogrevanje strujom.


GRAFIČKI PRIKAZI

(kliknite na sliku koju želite da uvećate)


Primarna energija
– odnos domaće proizvodnje i uvoza

Energetski bilans
 
 


Potrošnja struje
u domaćinstvima i industriji
 


Potrošnja struje
po glavi stanovnika


Gubici u prenosu
i distribuciji


Uporedni pregled cena
električne energije


Bilans proizvodnje za 2001.
 


Mere za obezbeđenje bilansa
proizvodnje uglja


Uvoz struje
 


R U D A R S T V O

Rudarstvo u Srbiji predstavlja osnovu za industriju, pa time i za ekonomiju naše zemlje u celini.

Ugalj

Niskokalorični ugljevi - ligniti, koji se otkopavaju u rudarskim basenima Kolubare i Kostolca, daju 65 odsto električne energije u Srbiji. Značajan je podatak da se samo na jednom površinskom kopu Kolubare - Polju D, otkopava ugalj koji učestvuje sa 32 odsto u proizvodnji električne energije u Srbiji.

Građevinski materijal

Uprkos opštem trendu pada industrijske proizvodnje u Srbiji, industrija građevinskog materijala je značajna i profitabilna industrijska grana koja doživljava kontinuirani rast (u 2000. godini zabeležen je porast od 20 odsto), a oslonjena je pre svega na mineralne sirovine, odnosno na rudarstvo.

To su fabrike cementa u Beočinu, Kosjeriću i Novom Popovcu, industrija opeke u Kikindi, Novom Bečeju, Novom Pazaru, Rumi, Kanjiži i tako dalje. Eksploatacija tehničkog i arhitektonskog kamena je takođe profitabilna rudarska delatnost i odvija se na površinskim kopovima kod Uba, u Topoli, Jelen Dolu, Aranđelovcu. Privatna inicijativa u rudarstvu je najviše izražena u eksploataciji nemetala i građevinskih materijala.

Bakar i plemeniti metali

Rudarsko-topioničarski basen Bor u svojim rudnicima proizvodi rudu bakra u količinama koje su značajne na regionalnom nivou i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Sekundarno izdvajanje plemenitih metala iz rude bakra je takođe značajno.

Industrijski minerali

Eksploatacija industrijskih minerala u Srbiji još uvek nije dobila na značaju. To su visokoprofitabilni projekti i baziraju se delom na pretpostavljenim i delom na overenim rezervama bornih minerala, fosfata, zeolita, kao i nanosnih ležišta granata, ilmenita, cirkona, i tako dalje. Za eksploataciju industrijskih minerala su naročito zainteresovane strane kompanije.

Podzemne vode

O značaju podzemnih voda dovoljno govori podatak iz Ministarstva rudarstva i energetike da se devet od deset upućenih zahteva za istraživanje mineralnih sirovina odnosi upravo na istraživanje podzemnih voda. Uglavnom se radi o komercijalnim mineralnim vodama, čiju eksploataciju obavljaju vodeće kompanije Knjaz Miloš, Rosa, Ledda, Bivoda, Palanački kiseljak.

 

 

   Copyright © 2017 Kancelarija za saradnju sa medijima
Email: ooc@srbija.sr.gov.yu