Ekspoze Zorana Živkovića, mandatara za sastav nove Vlade Republike Srbije
(18. mart 2003.)

Dame i gospodo poslanici, nisam srećan što se nalazim danas na ovom mestu sa zadatkom koji imam, koji sam dobio od svoje stranke i od koalicije kojoj ova stranka pripada. Siguran sam da niko u ovoj sali nije srećan zbog toga što danas moramo da izaberemo novog predsednika Vlade Srbije. Svima je jasno da je ubistvo premijera Đinđića gubitak jednog velikog čoveka, za njegovu porodicu, političku stranku, državu.

To ubistvo nije samo obračun mafije sa onim ko je sa najviše žara hteo da se obračuna sa tom mafijom, već ima jasnu političku pozadinu i jasne političke inspiratore. Očekujem da istraga koja se sprovodi utvrdi ko su politički i finansijski inspiratori ovog ubistva i da, zajedno sa onima koji su ga izvršili, budu uskoro privedeni pravdi.

Ono što je obaveza svih nas koji smo imali tu čast da radimo sa Zoranom Đinđićem je da nastavimo ono što je on sa svojom Vladom započeo pre nešto više od dve godine. Ovo nije nova Vlada u pravom smislu reči, ovo je vanredno stanje u Vladi, odnosno odluka koja je proizvedena višom silom. Prioriteti Vlade Srbije u narednom periodu biće i dalje oni koji su postavljeni pre dve godine i na kojima ćemo raditi sa nesmanjenim intenzitetom. Ima sedam najvažnijih stvari, na kojima treba raditi odmah.

U ovom trenutku nam je jako potrebna politička stabilnost, ne zbog skupštinske većine i Vlade koja drži vlast u ovoj državi, nego zbog same države. Zato pozivam sve one iz pozicije, ali i iz opozicije.... da daju doprinos tome da se izvrši politička stabilnost u našoj državi, ponavljam, zbog države, zbog njenih građana.

Kao što sam rekao, predlog sastava Vlade koji ću vam na kraju reći nije ništa novo. Pokušaću, zajedno sa drugima, da bar delom nadomestim taj gubitak, koji je nastao ubistvom predsednika Đinđića, ali Vlada ostaje u istom sastavu, na istom putu, sa istim zadacima, ciljevima i ljudima koji će sprovoditi program usvojen pred Skupštinom pre nešto više od dve godine.

Prioriteti u ovom trenutku su borba protiv organizovanog kriminala, izrada novog i modernog Ustava Srbije, stvaranje opšte političke stabilnosti u državi, što je uslov za stabilnost u regionu, kao i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, što je uslov za evropske i svetske integracije.

Prioritet je i nastavak započetih ekonomskih reformi i reformi zdravstva, obrazovnog i sistema penzionog osiguranja, privatizacija i pretvaranje postojeće društvene privrede u jednu zdravu i efikasnu privredu. Promena zakonodavstva je sledeći prioritet, što je uslov za privlačenje što više investicija u našu državu. Prioritet je i stvaranje stabilnih demokratskih institucija i nastavak započete izgradnje sistema javnih službi, koje treba da postanu, u punom smislu te reči, servis građana koji će raditi u njihovom interesu. Prioritet je i nastavak diplomatskih, političkih i svih državnih aktivnosti u obezbeđivanju prava koja država Srbija ima na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244.

Kao i svi građani ove države i vi ste svedoci da borba protiv organizovanog kriminala nije počela u utorak 12. marta, već mnogo ranije. Put do stvaranja mehanizama da bi ta borba postala efikasnija bio je težak. Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala je usvojen u ovom parlamentu pre više od pola godine, a u tadašnjem Saveznom parlamentu je morao da sačeka tek kraj godine, i tek tada su i stvoreni uslovi za aktiviranje zakona koji ste vi doneli.

Bila su potrebna dva meseca da se izabere specijalni državni tužilac. Kada je on počeo sa radom i kada su bili ostvareni prvi rezultati i kada je bilo pitanje sata, a ne dana kada će biti uhapšeni prvi osumnjičeni, premijer je ubijen.

Ono što nam dalje predstoji u borbi protiv organizovanog kriminala je jačanje onih institucija koje imaju najvažniju ulogu u toj borbi, a tu, pre svega, mislim na policiju i sudstvo, u tehničkom, materijalnom, ali i u kadrovskom smislu.

Svedoci smo da je i po starim zakonima, u onom sistemu kada nije bilo baš toliko pravih mehanizama za efikasnu borbu protiv kriminala, bilo puno primera da su policija i tužilaštvo učinili dosta da kriminalci budu izvedeni pred lice pravde. Onda je zbog nekompetentnog ili "korumpiranog" tumačenja prava nekih sudija, došlo do toga da mnogi kriminalci, umesto da budu u pritvoru, da im se efikasno sudi i da budu osuđeni na zaslužene kazne, budu pušteni na slobodu.

Akcija koja je započeta 12. marta ove godine, kao što ste čuli iz saopštenja MUP-a i Vlade Srbije, već je dala rezultate. Više od 750 ljudi je privedeno, a većini je određen pritvor. Pronađena je, za sada, vrlo značajna količina eksploziva, oružja, sredstava veze i drugih stvari čije posedovanje nije dozvoljeno. Ta akcija će biti nastavljena.

Policija i sudstvo moraju u tehničkom i tehnološkom smislu da budu opremljeni na nivou veka u kome se nalazimo. To će biti zajedno sa modernizacijom sudstva i adekvatnom, ne političkom nego stručnom kadrovskom politikom, prvi prioritet nove vlade, odnosno vlade koja će nastaviti kontinuitet vlade Zorana Đinđića.

Stanje opšte političke stabilnosti u zemlji i regionu i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore je važan prioritet. Ne znam program nijedne političke stranke, koja sedi u ovom parlamentu koja nije za integraciju naše države u Evropu i svet i svima je jasno da ta integracija ne može da bude ostvarena ako nemamo u svojoj kući, u našem dvorištu, stabilnost koja nam to garantuje.

Naši kratkoročni spoljnopolitički ciljevi u toj oblasti su članstvo u Savetu Evrope, pristupanje Partnerstvu za mir i početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Početne korake na ostvarivanju tih ciljeva je delom započela i prethodna savezna vlada, ali je jasno da će ti koraci biti intenzivniji i efikasniji sada kada je formiran Savet ministara i novi parlament državne zajednice. Zajedno sa formiranjem Vlade Srbije, to će biti po prvi put, ili po prvi put u poslednjih deset do 15 godina, jedna jedinstvena spoljna politika, koja će dovesti do toga da i stranim partnerima pokažemo viši nivo ozbiljnosti i usaglašenosti stavova.

Ubistvo premijera Đinđića će imati posledice na ekonomske planove koji su bili zacrtani za ovu godinu. Već sada je jasno da će rast bruto društvenog proizvoda biti manji od 5 odsto, koliko je predviđeno. Procena nadležnih ministara je da će to biti negde oko 3,5 odsto, dok će planirana inflacija, koja je predviđena na devet odsto, biti nešto veća. Da podsetim da je ova vlada pod vođstvom Zorana Đinđića inflaciju od 113 odsto u 2000. godini svela na 41 odsto u 2001. i na 15 odsto u 2002. godini.

Takođe, 2002. godine potrošačka korpa je bila vredna 3,32 prosečne plate, a u septembru 2002. godine za minimalnu potrošačku korpu bila je dovoljna jedna prosečna zarada. Normalno, to nije nešto čime možemo biti potpuno zadovoljni, ali to je značajan rezultat i dobar temelj za dalje jačanje standarda naših građana.

Kao ni premijer Zoran Đinđić, tako ni ja, zajedno sa istim ministrima, neću govoriti laži, dobre želje, neke stvari za koje smo svi sigurni da ih je lepo čuti, ali da definitivno znamo da su neostvarive. Kao i prethodna vlada, odnosno ista vlada, i ova će govoriti građanima istinu. Istina je da će nam trebati dosta godina da dostignemo onaj nivo socijalnog, društvenog i državnog standarda, kojim ćemo biti zadovoljni i koji će biti dobar za komparaciju sa ostalim državama u našem okruženju i u Evropi.

Vlada Srbije će nastaviti sa privatizacijom. Tokom 2001. godine i u prvoj polovini 2002. godine postavljeni su institucionalni okviri za privatizaciju. Do 12. marta ove godine privatizovano je više od 500 preduzeća, od čega 415 na aukcijama, 20 na tenderima i 80 prodajom manjinskih paketa. Za 15 dana će biti otvorena tenderska privatizacija Duvanske industrije Niš i Duvanske industrije Vranje, a uskoro treba očekivati i privatizaciju "Beopetrola".

Prihod od privatizacije u prošloj godini je bio 355 miliona evra, a prihod od ugovorenih investicija više od 300 miliona evra. Za ovu godinu očekujemo kroz investicije i kroz privatizaciju ukupno milijardu evra, po pola milijarde iz svakog izvora.

U pripremi su zakon o stečaju, o registraciji, o preduzećima i o fondu za davanje kreditnih garancija, što će biti nastavak kompletiranja pravno-formalnih uslova za efikasan rad na ovom polju.

U ovoj godini se očekuje i oko 800 miliona evra donacija. U 2001. i 2002. godini taj iznos je bio ukupno oko milijardu i 400 miliona i on je potrošen - za sektor energetike 304 miliona, za socijalna pitanja 244 miliona, poljoprivredu 93 miliona, zdravstvo 86 miliona, obrazovanje 27 miliona, razvoj saobraćajne infrastrukture 83 miliona, razvoj privatnog sektora 83 miliona, razvoj lokalne samouprave 123 miliona, razvoj civilnog društva 73 miliona i za direktnu pomoć budžetu 180 miliona evra.

Sve aktivnosti Vlade, od januara 2001. godine do 12. marta ove godine, dovele su i do toga da smo prosečnu platu, koja je u 2000. godini bila 35 evra, podigli na 102 evra u 2001. godini, i na 151 evro u prošloj godini. Vlada će nastaviti sa svim aktivnostima koje bi trebalo da daju doprinos podizanju životnog standarda građana, ali isključivo iz realnih izvora.

Vlada će sprovesti odluku o uvođenju fiskalnih kasa u drugoj polovini ove godine. Vlada očekuje i predviđa da će u ovoj godini rast poljoprivredne proizvodnje biti oko tri odsto. Vlada Srbije je od 2001. godine prvi put počela da isplaćuje roditeljski dodatak - za drugo dete u iznosu od 55.000 dinara, za treće dete od 98.000 dinara, za četvrto dete od 130.000 dinara.

U toku 2002. godine u Srbiji je obnovljeno oko 800 kilometara puteva, za šta je Vlada Srbije izdvojila 175 miliona evra, a 50 miliona evra je obezbeđeno iz donacija. Za neki dan počeće radovi na autoputu Beograd-Novi Sad. U ovoj godini predviđeno je obnavljanje putne mreže, odnosno izgradnja 830 kilometara puteva, za šta će biti izdvojeno 197 miliona evra. Početkom jula očekuje se početak rada obnovljenog aerodroma u Nišu.

Vlada Srbije je u proteklom periodu uspela da sa stranim partnerima dogovori i formalizuje otkup 29 odsto državnog preduzeća za telekomunikacije "Telekoma", što će stvoriti mnogo bolje uslove za dalji opšti razvoj tog sektora u našoj državi.

Očekujemo da ova skupština usvoji zakon o železnici, kao i zakon o telekomunikacijama, koji podrazumeva osnivanje agencije za telekomunikaciju i izdavanje licenci, strategiju razvoja radiodifuzije, plan rasporeda frekvencija i strategiju razvoja računarskih mreža u našoj državi.

Očekujemo takođe da ova skupština u najkraćem roku usvoji izmene pravosudnih zakona koji će omogućiti da sudstvo napuste kompromitovani i korumpirani kadrovi, koji su protekle dve godine opstruirali napore države da se obračuna sa kriminalom. Ovo nije nikakva čistka u pravosuđu, niti osveta, već jasan odnos prema jasnom stanju stvari.

Kosovo i Metohija je, nažalost, skoro možemo reći večna tema za političare u Srbiji. U poslednjih deset ili petnaest godina ta tema nije išla u onom pravcu kojim bi bilo ko u Srbiji mogao da bude zadovoljan. Od usvajanja Rezolucije 1244, do danas, država Srbija, SRJ, a sada državna zajednica Srbija i Crna Gora, ispunila je sve obaveze iz te rezolucije. Međunarodna zajednica nije ispunila ni polovinu obaveza koje je preuzela.

Zato je premijer Đinđić pre izvesnog vremena, zajedno sa svojim saradnicima, jasno pokrenuo proces koji bi trebalo da dovede do toga da za nekoliko godina dođemo do konačnog statusa Kosova i Metohije, što nam je sada ostavljeno u amanet. Očekujem da danas, posle svega što se desilo, oko tog programa i strategije okupimo sve naše snage i da svako u okviru svojih mogućnosti pomogne da taj proces pred međunarodnom zajednicom i Albancima na Kosovu bude predstavljen kao ozbiljan projekat svih koji žele da posao političara obavljaju na valjan način.

Kada je ova skupština birala Vladu premijera Đinđića, on je tada, između ostalog, obećao početak procesa privatizacije, koja je dobila svoj pravi zamah i već sada možemo da kažemo da će u toku ove godine polovina privrede biti privatizovana, odnosno da će više od polovine zaposlenih raditi u privatnim preduzećima. Obećao je i uspostavljanje ombudsmana, odnosno narodnog advokata. Predlog zakona koji treba da definiše tu oblast je već dugo u parlamentu i od vas zavisi kada će ovo obećanje biti ostvareno.

Uspostavljena je redovna isplata penzija. Posle nekoliko decenija, u poslednje dve godine, penzioneri su u toku jedne godine dobili 12 penzija i sigurni su u datume kada će im one biti isplaćene. Te penzije jesu male, ali one se dobrim delom isplaćuju iz budžeta, što predstavlja još jedno dodatno opterećenje za budžet Srbije.

Premijer Đinđić je obećao i vraćanje dugova, koje je država imala prema građanima, a na osnovu dugovanja za socijalno davanje, što je i ispunjeno. Obećane su investicije u infrastrukturu i energetiku, što je takođe ispunjeno.

Vlada Zorana Đinđića je obećala porast plata i kupovne moći stanovništva. Petostruko je nominalno povećana plata, a realno povećanje plata za ove dve godine možemo da merimo sa desetinama procenata.

Obećan je povratak u međunarodnu zajednicu. Takođe, obećana je i nova poreska politika i stroga kontrola nad prometom nafte, cigareta i druge akcizne robe. Svedoci smo da je i to u potpunosti ostvareno. Jedan deo obećanja još nije došao do svoje potpune realizacije, i ja očekujem da se taj proces nastavi, odnosno da dalje aktivnosti Vlade Srbije, parlamenta i svih drugih institucija u državi, zajedno doprinesu da se sve te obaveze i obećanja ispune.

Ja lično, ljudi iz Vlade, ljudi iz Demokratske stranke, poslanici Demokratske stranke, a siguran sam i poslanici DOS-a, imamo ne samo formalnu nego i ličnu odgovornost da ovaj posao bude nastavljen, iz osećanja pijeteta prema ubijenom premijeru Đinđiću. Od mene nemojte očekivati da ličim na premijera Đinđića. Nemam nikakvu ambiciju da i na korak mogu da priđem onome što je on značio u ovoj državi. Ne želim ni da pokušam da mislim da mogu da se poredim sa njim, ali u meni očekujte čoveka koji će sa istom odlučnošću, zajedno sa drugima, rešavati sve krizne situacije.

Mislim da smo na kraju najteže krizne situacije koju smo imali u poslednjih nekoliko godina i pozivam vas, kao što sam jednom već učinio, da svi vi, svi oni koji ne osećaju odgovornost za to što se desilo premijeru Đinđiću, na svoj način, u okviru svog političkog programa pomognu da se njegov program, program njegove Vlade nastavi i posle njegove smrti.

U sastavu Vlade Republike Srbije predlažem za potpredsednike Vlade Republike Srbije dr Nebojšu Čovića, Dušana Mihajlovića, koji će do izbora ministra obavljati i funkciju ministra unutrašnjih poslova, prof. dr Žarka Koraća, Jožefa Kasu, mr Miodraga Isakova i Čedomira Jovanovića.

Za ministre u Vladi Republike Srbije predlažem mr Božidara Đelića, za ministra za finansije i ekonomije, dr Vladana Batića za ministra pravde, Rodoljuba Šabića za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prof. dr Dragana Veselinova za ministra poljoprivrede i vodoprivrede, Aleksandra Vlahovića za ministra za privredu i privatizaciju, dr Kori Udovički za ministra rudarstva i energetike, Mariju Rašetu-Vukosavljević za ministra saobraćaja i telekomunikacija, prof. dr Dragoslava Šumarca za ministra urbanizma i građevina, dr Slobodana Milosavljevića za ministra trgovine, turizma i usluga, prof. dr Gorana Pitića za ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, Dragana Milovanovića za ministra za rad i zapošljavanje, dr Gordanu Matković za ministra za socijalna pitanja, prof. dr Dragana Domazeta za ministra za nauku, tehnologiju i razvoj, prof. dr Gašu Kneževića za ministra prosvete i sporta, Branislava Lečića za ministra kulture i javnog informisanja, dr Tomicu Milosavljevića za ministra zdravlja, prof. dr Anđelku Mihajlov za ministra za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i prof. dr Vojislava Milovanovića za ministra vera.

 

   Copyright © 2017 Kancelarija za saradnju sa medijima / Email: ooc@srbija.sr.gov.yu