II Slobode, prava i dužnosti čoveka i građanina

Član 11.

Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kad je to Ustavom utvrđeno.

Član 12.

Slobode i prava ostvaruju se, a dužnosti se ispunjavaju na osnovu Ustava, osim kad je Ustavom predviđeno da se uslovi za ostvarivanje pojedinih sloboda i prava utvrđuju zakonom.
Zakonom se može propisati način ostvarivanja pojedinih sloboda i prava kad je to neophodno za njihovo ostvarivanje.
Zloupotreba sloboda i prava čoveka i građanina protivustavna je i kažnjiva, onako kako je to zakonom predviđeno.
Obezbeđuje se sudska zaštita sloboda i prava zajemčenih i priznatih Ustavom.

Član 13.

Građani su jednaki u pravima i dužnostima i imaju jednaku zaštitu pred državnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, rođenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, političko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lično svojstvo.

Član 14.

Život čoveka je neprikosnoven.
Smrtna kazna može se izuzetno propisati i izreći samo za najteže oblike teških krivičnih dela.

Član 15.

Sloboda čoveka je neprikosnovena.
Niko ne može biti lišen slobode, osim u slučajevima i u postupku koji su utvrđeni zakonom.

Član 16.

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo može, na osnovu odluke nadležnog suda, biti pritvoreno i zadržano u pritvoru, samo ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili bezbednosti ljudi.
Trajanje pritvora mora biti svedeno na najkraće nužno vreme.
Pritvor može trajati po odluci prvostepenog suda najduže tri meseca od dana pritvaranja. Ovaj rok se može odlukom Vrhovnog suda produžiti još za tri meseca. Ako se do isteka tih rokova ne podigne optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu.

Član 17.

Građanima je zajamčena sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da napuste Republiku Srbiju i u nju se vrate.
Sloboda kretanja i nastanjivanja može se ograničiti zakonom, ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka, sprečavanje zaraznih bolesti ili za odbranu Republike Srbije.

Član 18.

Ljudsko dostojanstvo i pravo na privatni život čoveka su nepovredivi.

Član 19.

Tajna pisma i drugih sredstava opštenja je nepovrediva.
Zakonom se može propisati da se, na osnovu odluke suda, može odstupiti od načela nepovredivosti tajne pisma i drugih sredstava opštenja, ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka ili za odbranu Republike Srbije.

Član 20.

Zajamčena je zaštita tajnosti podataka o ličnosti.
Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.

Član 21.

Stan je nepovrediv.
Zakonom se može propisati da službeno lice, na osnovu odluke suda, sme ući u stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca i u njima vršiti pretres. Pretres se vrši u prisustvu dva svedoka.
Pod uslovima predviđenim zakonom, službeno lice sme ući u tuđ stan ili druge prostorije i bez odluke suda i vršiti pretres, ako je to neophodno radi neposrednog hvatanja učinioca krivičnog dela ili radi spasavanja ljudi i dobara.

Član 22.

Svako ima pravo na za sve jednaku zaštitu svojih prava u postupku pred sudom, drugim državnim ili bilo kojim organom ili organizacijom.
Svakome je zajamčeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonu zasnovanom interesu.

Član 23.

Niko ne može biti kažnjen za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo predviđeno zakonom ili propisom zasnovanim na zakonu kao kažnjivo delo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.
Krivična dela i sankcije za učinioce mogu se odrediti samo zakonom.
Niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravosnažnom odlukom suda.
Lice koje je neopravdano osuđeno za krivično delo ili je bez osnova bilo lišeno slobode ima pravo na rehabilitaciju, na naknadu štete iz javnih prihoda, kao i druga prava utvrđena zakonom.

Član 24.

Svakome se zajemčuje pravo na odbranu i pravo da sebi uzme branioca pred sudom ili drugim organom nadležnim za vođenje postupka.
Niko ko je dostižan sudu ili drugom organu nadležnom za vođenje postupka ne može biti kažnjen ako mu, u skladu sa zakonom, nije bilo omogućeno da bude saslušan i da se brani.
Svako ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac koga izabere.
Zakonom se određuje u kojim slučajevima okrivljeni mora imati branioca.

Član 25.

Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom nanese službeno lice ili državni organ, ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Štetu je dužna nadoknaditi Republika Srbija ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja.

Član 26.

Jamči se poštovanje ljudske ličnosti i dostojanstva u krivičnom i svakom drugom postupku, u slučaju lišenja, odnosno ograničenja slobode, kao i za vreme izvršenja kazne.
Niko ne sme biti podrvrgnut mučenju, ponižavajućem kažnjavanju ili postupanju.
Zabranjeno je vršiti na čoveku, bez njegove dozvole, medicinske i druge naučne oglede.

Član 27.

Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece.

Član 28.

Majka i dete imaju posebnu zaštitu.
Posebnu zaštitu imaju maloletnici o kojima se roditelji ne staraju, kao i lica koja nisu u mogućnosti da sama brinu o sebi i zaštiti svojih prava i interesa.

Član 29.

Porodica ima posebnu zaštitu.
Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom.
Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o podizanju i vaspitanju svoje dece. Deca su dužna da se staraju o svojim roditeljima kojima je potrebna pomoć.
Deca rođena van braka imaju ista prava i dužnosti kao i deca rođena u braku.

Član 30.

Svako ima pravo na zaštitu zdravlja.
Deca, trudnice i stara lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, kad to pravo ne ostvaruju po nekom drugom osnovu, a druga lica pod uslovima utvrđenim zakonom.

Član 31.

Čovek ima pravo na zdravu životnu sredinu. Svako je, u skladu sa zakonom, dužan da štiti i unapređuje životnu sredinu.

Član 32.

Školovanje je svakom dostupno, pod jednakim uslovima.
Osnovno školovanje je obavezno.
Za redovno školovanje koje se finansira iz javnih prihoda, građani ne plaćaju školarinu.
Pripadnici drugih naroda i narodnosti imaju pravo na obrazovanje na svom jeziku, u skladu sa zakonom.

Član 33.

Jamči se sloboda stvaranja i objavljivanja naučnih i umetničkih dela, naučnih otkrića i tehničkih izuma, a njihovim stvaraocima moralna i imovinska prava.
Način ostvarivanja i zaštita prava stvaralaca na njihova dela uređuju se zakonom.

Član 34.

Jamči se pravo svojine, u skladu sa Ustavom, i sloboda preduzetništva.
Jamči se pravo na nasleđivanje, u skladu sa zakonom.
Svako može osnovati zadužbinu.

Član 35.

Svako ima pravo na rad.
Jamči se sloboda rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenja i učešće u upravljanju. Svakome je, pod jednakim uslovima, dostupno radno mesto i funkcija.
Zaposlenima može prestati radni odnos protiv njihove volje, pod uslovima i na način utvrđen zakonom i kolektivnim ugovorom.
Zabranjen je prinudni rad.

Član 36.

Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu.
Jamči se, pod uslovima utvrđenim zakonom, pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti.

Član 37.

Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom.

Član 38.

Zaposleni imaju pravo na ograničeno radno vreme, na dnevni i nedeljni odmor i na plaćeni godišnji odmor i odsustvo, u skladu sa zakonom, odnosno kolektivnim ugovorom.
Zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu, u skladu sa zakonom.
Omladina, žene i invalidi imaju posebnu zaštitu na radu, u skladu sa zakonom.

Član 39.

Građanima koji su delimično sposobni za rad zajemčuje se osposobljavanje za odgovarajući posao i obezbeđuju se uslovi za njihovo zapošljavanje, u skladu sa zakonom.
Država obezbeđuje socijalnu sigurnost građanima koji su nesposobni za rad, a nemaju sredstva za izdržavanje.

Član 40.

Obaveznim osiguranjem, zaposleni, u skladu sa zakonom, obezbeđuju sebi pravo na zdravstvenu zaštitu i druga prava za slučaj bolesti, prava za slučaj trudnoće, porođaja, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti, nezaposlenosti i starosti i prava na druge oblike socijalnog osiguranja, a za Članove svoje porodice - pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na porodičnu penziju, kao i druga prava po osnovu socijalnog osiguranja.
Prava iz socijalnog osiguranja za građane koji nisu obuhvaćeni obaveznim socijalnim osiguranjem uređuju se zakonom.

Član 41.

Jamči se sloboda veroispovesti, koja obuhvata slobodu verovanja, ispovedanja vere i vršenja verskih obreda.
Verske zajednice su odvojene od države i slobodne su u vršenju verskih poslova i verskih obreda.
Verska zajednica može osnivati verske škole i dobrotvorne organizacije.
Država može materijalno pomagati verske zajednice.

Član 42.

Građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bira i da bude biran u Narodnu skupštinu i u druge organe i izborna tela.
Izbori su neposredni, biračko pravo je opšte i jednako, a glasanje je tajno.
Kandidata za narodnog poslanika i za druge organe i izborna tela može predložiti politička stranka, druga politička organizacija ili grupa građana.

Član 43.

Građanima se jamči sloboda zbora i drugog okupljanja i bez odobrenja, uz prethodnu prijavu nadležnom organu.
Sloboda zbora i drugog okupljanja građana može se ograničiti odlukom nadležnog organa, radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine.

Član 44.

Jamči se sloboda političkog, sindikalnog i drugog organizovanja i delovanja i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa.
Zabranjeno je delovanje koje ima za cilj nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje.

Član 45.

Jamči se sloboda savesti, misli i javnog izražavanja mišljenja.

Član 46.

Jamči se sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja.
Građani imaju pravo da u sredstvima javnog obaveštavanja izražavaju i objavljuju svoja mišljenja.
Izdavanje novina i javno obaveštavanje drugim sredstvima dostupno je svima i bez odobrenja, uz upis u registar kod nadležnog organa.
Organizacije radija i televizije osnivaju se u skladu sa zakonom.
Jamči se pravo na ispravku objavljenog netačnog obaveštenja kojim se povređuje nečije pravo ili interes, kao i pravo na naknadu moralne i materijalne štete nastale po ovom osnovu.
Zabranjena je cenzura štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja. Niko ne može sprečavati rasturanje štampe i širenje drugih obaveštenja, osim ako se odlukom nadležnog suda utvrdi da se njima poziva na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog uređenja, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje zajamčenih sloboda i prava čoveka i građanina ili se izaziva i podstiče nacionalna, rasna ili verska netrpeljivost i mržnja.
Sredstva javnog obaveštavanja koja se finansiraju iz javnih prihoda dužna su da blagovremeno i nepristrasno obaveštavaju javnost.

Član 47.

Građanin Republike Srbije ima državljanstvo Republike Srbije.
Građanin Republike Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran.
Državljanstvo se stiče i prestaje na način utvrđen zakonom.
Građaninu Republike Srbije koji ima i drugo državljanstvo može se oduzeti državljanstvo Republike Srbije samo ako odbije da ispuni Ustavom određenu dužnost građanina.

Član 48.

Građanin ima pravo da javno kritikuje rad državnih i drugih organa i organizacija i funkcionera, da im podnosi predstavke, peticije i predloge i da na njih dobije odgovor ako ga traži.
Građanin ne može biti pozvan na odgovornost niti trpeti druge štetne posledice za stavove iznete u javnoj kritici ili u podnetoj predstavci, peticiji i predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.

Član 49.

Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i kulture i sloboda upotrebe svog jezika i pisma.
Građanin nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Član 50.

Stranac u Republici Srbiji ima slobode i prava čoveka utvrđene Ustavom i druga prava i dužnosti utvrđene Zakonom.
Jamči se pravo azila stranom državljaninu i licu bez državljanstva koje se progoni zbog zalaganja za demokratske poglede i zbog učešća u pokretima za socijalno i nacionalno oslobođenje, za slobodu i prava ljudske ličnosti, ili za slobodu naučnog ili umetničkog stvaranja.

Član. 51.

Odbrana Republike Srbije je pravo i dužnost svakog građanina.
Niko nema pravo da prizna ili potpiše kapitulaciju, niti da prihvati ili prizna okupaciju Republike Srbije ili bilo kojeg njenog dela.
Izdaja Republike Srbije je zločin prema narodu i kažnjava se kao teško krivično delo.

Član 52.

Svako je dužan da plaća poreze i druge dažbine utvrđene zakonom.

Član 53.

Svako je dužan da se pridržava Ustava i zakona.
Svako je dužan da savesno i odgovorno vrši javnu funkciju.

Član 54.

Dužnost je svakoga da drugome pruži pomoć u nevolji i da učestvuje u otklanjanju opšte opasnosti.