Oblast industrije i rudarstva Republike Srbije obuhvata vađenje ruda i kamena, prerađivačku industriju i proizvodnju i distribuciju električne energije, gasa i vode.

Učešće ovih delatnosti u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u 2000. godini:

• Prerađivačka industrija 75,18 odsto;
• Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode 19,69 odsto;
• Vađenje rude i kamena 5,13 odsto.

Prerađivačka industrija obuhvata 23 industrijske grane. Učešće pojedinih grana prerađivačke industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji:

• Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića 19,97 odsto;
• Proizvodnja duvanskih proizvoda 1,61 odsto;
• Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina 4,11 odsto;
• Proizvodnja odevnih predmeta i krzna 3,00 odsto;
• Proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće 1,23 odsto;
• Proizvodnja predmeta od drveta i plute, osim nameštaja 0,84 odsto;
• Proizvodnja celuloze, papira i prerada papira 2,68 odsto;
• Izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 0,97 odsto;
• Proizvodnja koksa i derivata nafte 1,14 odsto;
• Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda 9,50 odsto;
• Proizvodnja gumenih i plastičnih proizvoda 3,63 odsto;
• Proizvodnja artikala od nemetalnih minerala 5,49 odsto;
• Proizvodnja osnovnih metala 5,74 odsto;
• Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina 3,20 odsto;
• Proizvodnja mašina i uređaja, osim električnih 3,11 odsto;
• Proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina 0,01 odsto;
• Proizvodnja električnih mašina i aparata 2,41 odsto;
• Proizvodnja radio, TV i komunikacione opreme 0,31 odsto;
• Proizvodnja preciznih i optičkih instrumenata 0,22 odsto;
• Proizvodnja motornih vozila i prikolica 3,10 odsto;
• Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava 0,76 odsto;
• Proizvodnja nameštaja i raznovrsnih proizvoda 0,02 odsto;
• Reciklaža 0,11 odsto.

U preduzećima iz oblasti industrije i rudarstva zaposleno je 696.540 radnika, odnosno 52 odsto ukupnog broja radnika u Republici Srbiji. U malim preduzećima zaposleno je 82.273 radnika, u srednjim 146.972 radnika i u velikim preduzećima 467.286 radnika.

Donošenjem Zakona o privatizaciji, juna 2001. godine, stvoreni su uslovi za sprovođenje ekonomskih reformi u privredi, a najveći efekti očekuju se u oblasti industrije.

Velika preduzeća sa finansijskim teškoćama moraju da izvrše programsko restrukturiranje. Reč je ne samo o svojinskom, već i tržišnom, proizvodnom, tehnološkom, organizacionom i kadrovskom restrukturiranju. Strani strateški partneri su zainteresovani za mnoga od ovih preduzeća, pre svega da učestvuju u njihovoj dokapitalizaciji.

U toku je sprovođenje ekonomskih reformi koje će promeniti uslove privređivanja i obezbediti dodatne izvore finansiranja. Ključne su direktne strane investicije kroz privatizaciju preduzeća, odobrene kredite Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, sredstva obezbeđena na Donatorskoj konferenciji i drugo.

Sve mere koje su do sada preduzete (rešavanje postojećih unutrašnjih i spoljnih dugova, obezbeđenje sredstava za uvoz energenata, a posebno aktivnosti u pogledu sprovođenja privatizacije) i koje će biti preduzete doprineće postepenom oporavku industrije i njenom lakšem prilagođavanju novim uslovima privređivanja.